Džangrizanje planktona

Koliko ste puta sebe uhvatili da izgovarate ovu recenicu? Jedan put, dva put, mesečno, nedeljno, dnevno? Kada jednom počnete sa zanemarivanjem stvari koje su vas činile zadovoljnom osobom nikad kraja. Hobiji, dokoni trenuci, zabave, igrarije, maštarije svetlosnom brzinom čile iz vaših života. A šta vi činite?! Skidate uljanu masku sa Roršahovim mrljama sa police, oblačite je i pokušavate da zavarate sebe kako volite svoju novu promenljivost, fleksibilnost i prilagodljivost. Pravite liste prioriteta: "Ok, moram da radim, hajde manje ću spavati. Moram da treniram, hajde brže ću jesti.", govorite sebi kako ste dinamični, kako ste puni energije. Hranite se brzo, razmišljate brzo, strpljenja nemate ni za šta i ni za koga. Osećate se živim, ludim, brzim... tužnim... Čim se u vašem novom poretku stvari pojavi trenutak samoće u kojem ste prepušteni sopstvenim mislima, breme, teško poput pekara koji JAKO voli svoje kifle, surva se na vaša krhka, umorna ramena i vi osećate pritisak sop...

Tesno mi je u sobi. Toplo je i nervoza mi se polako uvlači pod kožu. Da li se pomeriti? Lenjo, perifernim vidom, pokušavam da uhvatim igru popodnevne svetlosti kroz rupice na roletni. Da li da jedem nešto? Jedna od onih "hover" muva crta po vazduhu izlomljene linije cik iznad mog kreveta. A da popijem nešto? Vazduh u prostoriji stoji i pojačava bolni zvuk sekundare zidnog sata. Koji je danas dan? Destinacija Grčka - Krf - Kavos. Iscimao sam šefove, iskamčio dve nedelje godišnjeg pre vremena i gotovo bez primedbe uplatio letovanje koje su moji drugari predložili. Hajmo! Summer Fun, vuuuuhuuuuu!!! 1200 komada studentarije i ostale mlade bagre, spermnih, zapetih i pripravnih da pokidaju bilo koje mesto koje se usudi da ih primi. Autobus u kojem smo mi bili locirani bio je Nojeva arka za retke idiote, prepun stanovnika ostrva Retos, opasanih alkoholom i vuvuzelama, kesama za povraćanje i fazonima "na kurcu te nosam" tipa. No, leto je! Fuck it! Idemo dalje! Hvata me san ...

"Šta reći o ovogodišnjem "Izlazu", a ne zaplakati?!" je nešto što bih rekao da sam ovo pisao juče, a ne danas, nakon preživljenog 4. dana EXIT-a. Koliko sam samo materijala sakupio za pljuvanje, zju! I onda su pajseri od organizatora morali sve da upropaste i navedu me da se dobro provedem...bagra... Sama osnova mog sabranog hejta potiče iz sistematične degradacije festivala koja se odvija iz godine u godinu. Gomila mediokriteta, pompezno najavljivanih kao neke ne-znam-ti-ni-ja-koliko popularne zvezde postaju zaštitni znak EXIT-a. Mlade nade za koje niko nije čuo (niti će), matorci koji nisu imali performans 20 i kusur godina (a i pre 20 godina nisu bili bog-zna-šta), one-hit-wonder bendovi, egocentrični washedup solisti koji su umislili da su još uvek neko i nešto i da mogu da se izdrkavaju kako stignu... to su biseri koji krase glavne scene i predstavljaju zaprežnu mazgu marketinške kampanje festivala. Na sve to dodajte još i bezobrazno repertoarsko imponovanje st...

Ili grmi il` se zemlja trese il` se more bije o bregove il` se bije more o mramorje niti grmi nit se zemlja trese niti bije more o mramorje Već LTJ sabija kevu u sesiji savršeno ekstatičnog zvuka! Nešto korisno od onog vulkana. Naime, zbog aktivnosti dotičnog, datum Bukemovog performnsa je pomeren sa 17. aprila na 29. maj, a kako sam bio sprečen da prisustvujem žurci 17. eto sreće sreće radosti za me :-D. U subotu je Amnezija gorela. Prva stvar koja me je zaprepastila je broj ljudi. GUUUUUŽVA! Ljudi, pa to je drambas, vi to ne volite! WTF?! I to pored standardno urokano-nadrogirane mase, video sam zabrinjavajuću količinu fenserčića. Zar više ništa nije sveto?! No, hejt na stranu. Svi smo došli zbog dobre muzike (riiiiiight...) i dobru muziku smo dobili! Anonimus DJ je pre Bukema digao tempo i zakuvao, pa je maestro po preuzimanju seta morao da nastavi u istom ritmu. Raspalio je po trntejblu i zavrteo ploče, a MC Conrad je ščepao mikrofon. 2h ujutru i žurka može da počne. Za nekih pola...

Da li vas je ikada drmao PMS (Post Monsunska Seta)? Do pre samo nedelju dana sunce je sijalo, ptičice cvrkutale, a kučići njušili guzice jedni drugima. Od to doba do današnjeg dana uspeo sam da pokisnem 5 puta i to u Kikindi, Beogradu i Novom Sadu, a da ni ne počinjem sa vetrom i smrzavanjem zbog kojeg sada slinim po radnom mestu... Kao šlag na tortu, imao sam 10g od male mature u subotu. Soba prepuna trauma iz detinjstva i ljudi sa kojima nisam razmenio 2 kompletne rečenice u osnovnoj, a kamoli posle. Sure, ima njih par sa kojima sam dobar i dan danas, ali većina njih jedva da je i znalo da postojim posle 8. razreda. Sada smo svi mi zatvoreni u učmaloj prostoriji i primorani kišom da udišemo isti ustajali vazduh iznova i iznova. Oooo, srećna li su bila vremena kada je smalltalk za mene bio samo objektno orijentisani jezik: - Kako si? (don't care), - Šta radiš u životu (don't care), - Koliko su ti velika deca? (ffffuuuuck!). God bless alcohol i njegovu sposobnost da oboji svet ...

Dragi blogu, sta radiš? Kako si? Ne pišeš mi tako često kao nekada. Zašto? Šta se promenilo između nas? Nedostaješ mi. Javi se... Avaj, subota je, a ja na poslu. Da me vidi moj drug jevrej sad kako mu skrnavim Šabat prevrnuo bi slamaricu i zapalio novčanicu od 10 dinara u znak protesta. Aaaaa, druže moj, ne bih da ne moram... Toliko srećnijih opcija za gubljenje vremena imam u tefteru da se isti raspada po šavovima. Nikada nema dovoljno vremena za gubljenje vremena (prim. aut.: Hvala Slobi na ovoj umotvorini). Serije, filmovi, igrice, treninzi, druženje, izlaženje, jezici, paintball, fizikalne terapije, pisanje bloga, hejtovanje tuđih postova na fb-u, češanje guze, čačkanje nosa itd., sve su to radnje koje volimo da upražnjavamo, a za koje imamo taaaako malo vremena. Nedavno sam sopstveno vreme predviđeno za ove aktivnosti prepolovio. Kao da nisam imao dovoljno diverzija u svom životu, al šta ću kad volem :-). Ah, da, pričam o mojoj novoj razbiubibrizi, njegovom uzvišenom, belo-klarkov...

Monolitna sranja kroz koja prolazim svakodnevno u protekle 3 nedelje nagonila su me da oduvam prašinu sa mog bloga. "Before higher" materijala se skupilo i red je da se nešto kaže na konto toga, zar ne!? Posao. Posao? Oh, da...taj grozni korak koji svaki srećni (kažu mnogi) student mora da načini posle diplomiranja. Svakodnevni arbajt od po minimum 8 časova, bez zakonske pauze od pola sata, neplaćeni overtime i radne subote u kojima se nadoknađuju zakonski neradni dani, jer, bože moj, tvrtka je u kritičnom periodu razvoja :-P. Dušu sam prodao (čitaj bulju), godišnji ću videti dogodine, dođavola i prvomajski uranak mi je oduzet! Rad, rad i tako to...bar placaju ako ništa drugo ili kako kaže moj drug Ciga: "plaćen sam da pušim ku**c". Ustaneš, uriniraš, zapereš se, radiš, radiš, jedeš, pa opet radiš, pa opet jedeš, pa sediš i misliš šta ćeš pre da radiš sa preostalim vremenom od tekućeg dana. Dok sediš i misliš savlada te san, probudiš se kroz sat i po i mrziš sebe št...

Poslednjih nedelju dana, svaki tren slobodnog vremena provodio sam uz Mass Effect 2. Tačnije svaki tren koji apsolutno nije morao biti utrošen na neke obaveze tipa posao sleš nužde (fuck spavanje) bio je utrošen na sabijanje ove svemirske opere. Koliko god ja hejtovao totalnu degradaciju RPG elemenata igre (ni u prvom delu nisu bili bog zna koliko kompleksni, a ovde...) i konverziju igre u kvazi taktički šuter, Bioware, skidam kapu, poklanjam se duboko i ljubim ruke. Kamerun Džejmse i ti i tvoj Avatar možete da se sagnete, jer niste ni bleda fusnota naspram epopeje kakav je Mass Effect. Produkcija, efekti, glumci, scenario, sve je ukomponovano savršeno. Martin Sheen, Seth Green (Family Guy), Carrie-Anne Moss (Matrix), Yvonne Strahovski (Chuck), Tricia Helfer (Battlestar Galactica), Michael Dorn (klingonac Worf iz Star Trek serija), Shohreh Aghdashloo (24), i Adam Baldwin (Firefly, Chuck) su samo neki od mnogih glumaca koji su pozajmili glasove likovima u igri. Dodajte na ovo gotovo ne...

Ovo mi je trebalo! 13. 4. 2010. slovenački virtuoz tehno zvuka je u maestralnom tročasovnom setu objasnio kako se vrte ploče. Fuck! Bolela me je glava, stopala su me ubijala, listovi otkidali, ali sam skakao uz svaki izopačeni bit. Čova je konstantno držao tenziju i ni u jednom trenutnku nije spuštao ritam. Vazduh u maloj sali Spensa bio je saturiran pozitivnom energijom (ili je to bila hajdučica trava, nisam siguran). Na svako dum du-du-du dum du-du-du dum, masa je frenetično poskakivala, vrištala, Wuuuu-isala i sta ne sve još (if you know what I mean ;-)). Čak ni dojava da je postavljena bomba u hali (upućena od strane jebenog Milana Stankovića, da onog grand geja što će nas sramotiti na Evroviziji ove godine) nije uspela da ubije rejverski duh i smanji količinu narkotika u krvi. I da ne zaboravimo hit večeri - minimal sa trubačima i neizbežno: programiram na javi, na javi, na javi, na javi, na javi, na javi... CAN YOU DIG IT!!

Do sada u ovom blogu nije bilo baš nešto džangrizanja. E pa, došlo je vreme da se to malo izmeni. Pa da počnem... Mrzim naše zdravstvo! Mrzim birokratiju iza njega! Mrzim njihove jebene pauze i mrzim moju nemogućnost da bilo šta učinim u vezi toga! Pre 2 meseca, sjebao sam prst na DMS žurci. Okliznuo sam se i dočekao na jagodici ispod kažiprsta i na parčetu stakla. Malo krvi, malo drame, malo bola, ništa strašno mislio sam. Rana je zarasla, ali bol u ligamentu kažiprsta desne ruke je ostao. Posle dva meseca trpnog prideva sadašnjeg i jedne terapije kod nadri-babe za sve probleme (meta-baba) došlo mi je iz dupeta u glavu da je đavo odneo šalu (duh, idiJote). Na savet druga, otišao sam u sportsku medicinu - treba ti samo knjižica i da kažeš da si iz "Adrenalina" i voila. Oh, kako nije bilo tako... Pojavio se ja na šalteru gde me je dočekala sestrica od 60ak leta sa indiferendim izrazom lica na kojem bi joj i Kamijev Stranac pozavideo. "Čekaj, samo dolazite, ne mogu ni kaf...

Proteklih, pa... 3 meseca pažnju mi je privukla jedna maratonska shōnen anima. Oni koji me znaju, znaju da je u pitanju Bleach, priča o mladom Kurosaki Ichigu koji je sticajem okolnosti postao shinigami ili u prevodu "Bog smrti". Zadatak bogova smrti jeste da skupljaju duše mrtvih i da ih šalju u Soul Society ili pakao. Takođe, oni moraju da zaštite smrtnike od Hollow-a koji su duše koje su predugo patile za nečim posle smrti, tako da jedino što sada može da utoli njihovu žeđ jesu druge duše ili ljudi sa jakim tzv. Spirit Power-om (neka vrsta Sile). Shinigamiji ovu uzvišenu radnju obavljaju pomoću sopstvene "duševne moći" i pomoću vernog mača - Zanpaktou koji je u neku ruku živ i čija moć raste zajedno sa njegovim vlasnikom. Ono što me je zadržalo kraj serijala i nakon 258 epizoda jeste veliki broj vrrrlo interesantnih likova čije se sudbine međusobno prepliću i iz epizode u epizodu ćete držati oči prikovane uz ekrane kako biste saznali detalje njihove istorije i ka...

Kada sam 2008. odigrao Bioshock, nisam mogao da verujem šta sam upravo doživeo. Efekat je bio takav da sam po završetku igre narednih 15 min. buljio u monitor, đavola, kroz monitor, oklembešene vilice i razrogačenih očiju kao da svaki deo moga tela pokušava da kaže "VAU!" Ko god da me je pitao kakva je igra Bioshock, odgovarao bih mu na isti način: "Bolju knjigu odavno nisam pročitao". Kao duhovni nastavak System Shock-a (2) igra je postigla oh so much more. Priča je nešto što mnogi wanna be mainstream pisci sadašnjice mogu samo uz LSD da tripuju i ukoliko se baš ne trudite svim silama da skontate "radnju fabule" i dopustite da vas njene nežne struje nose, obećavam mnogo ZJU trenutaka. Jeziva atmosfera koja krasi igru je dozirana u pravoj meri. Taman kada se opustite, čujete plač/grebanje metala po podu/vidite senku ili nešto treće od čega će vam srce preskočiti po koji otkucaj. Sve u svemu ako vam je ikada bio potreban dokaz da su igre umetnost, odigrajte...

Do sada su izašle 4 epizode. U te 4 epizode je prikazana brutalna slika Rima kakvu niste imali priliku nigde da vidite dosad. Starz nije imao želju nikom da podilazi, ništa da sakrije ili zamaskira kada je kreirao ovu seriju. Očekujte krv, znoj, psovke, govna, seks, lezbejke, pedere, golotinju mušku, žensku i onu između jednog i drugog. Serija ništa ne ostavlja mašti i čak iako priča i Spartak imaju onu herojsku nit koja je potrebna svakoj seriji, ona je provučena kroz tonu fekalija i nemorala kojim odiše Republika. Serija se za samo 4 epizode popišala na sve tabu teme sadašnjice. Mogu slobodno reći da je ovo najsmelija serija trenutno na televiziji. Nadam se da je neće ukinuti skoro :-)

Posle jednog napornog treninga, kuckajući sa bolnim prstima po tastaturi, naleteo sam na blog jednog "stenjača". Lik je pričao o nekoj hladnoj terapiji i kako ona čini čuda za bolne prste i povrede. Nisam imao šta da izgubim i probao sam terapiju, do duše u malo izmenjenom obliku, jer nemam baš Toliko vremena... Terapija se sastoji od potapanja ruku u ledenu vodu posle treninga na pola sata. Efekat koji želimo da proizvedemo se zove Levisov efekat i da ga ne bih sada detaljnije objašnjavao, poenta je u povećanju dotoka krvi u delove tela koji su izloženi hladnoćom, a samim tim i ubrzanje oporavka oštećenog tkiva. Već posle prve nedelje ovakvog tretmana osetio sam da mi se prsti brže oporavljaju i da me gotovo u opšte ne bole na narednom treningu kako je to bio slučaj ranije. Zvuči šašavo, ali mene noge... šta god... Topla preporuka svim "stenjačima" :-) Evo linkova na blog lika, pa ko želi da se obavesti malo bolje neka izvoli... http://www.davemacleod.com/articles/...

Novi film, nije loš trailer, da li će biti samo još jedan u nizu filmova "sve je već viđeno u trailer-u" ostaje da se vidi?! Centurion Movie Trailer - Trailer

Ovo je prvi post na mom blogu i u njemu valja reći šta očekuje čitaoce... Hm... na jednom intervjuu sam rekao da sam jako voleo da se igram sa lego kockicama kada sam bio mali i da to na neki način reflektuje kako se odnosim prema životu. Slaganje nasumičnih delića na nasumičan način, bez ikakvog cilja do god šablon ne izroni i cilj ne postane očigledan. Ovaj blog će biti random ovono stvari koje mi zaokupljuju pažnju bilo u dobru ili zlu, oduševljavanju ili hejtovanju i ostalom nedostatku smisla - kolaž ličnih karakteristika jednog planktona...