Džangrizanje planktona

Dragi blogu, sta radiš? Kako si? Ne pišeš mi tako često kao nekada. Zašto? Šta se promenilo između nas? Nedostaješ mi. Javi se... Avaj, subota je, a ja na poslu. Da me vidi moj drug jevrej sad kako mu skrnavim Šabat prevrnuo bi slamaricu i zapalio novčanicu od 10 dinara u znak protesta. Aaaaa, druže moj, ne bih da ne moram... Toliko srećnijih opcija za gubljenje vremena imam u tefteru da se isti raspada po šavovima. Nikada nema dovoljno vremena za gubljenje vremena (prim. aut.: Hvala Slobi na ovoj umotvorini). Serije, filmovi, igrice, treninzi, druženje, izlaženje, jezici, paintball, fizikalne terapije, pisanje bloga, hejtovanje tuđih postova na fb-u, češanje guze, čačkanje nosa itd., sve su to radnje koje volimo da upražnjavamo, a za koje imamo taaaako malo vremena. Nedavno sam sopstveno vreme predviđeno za ove aktivnosti prepolovio. Kao da nisam imao dovoljno diverzija u svom životu, al šta ću kad volem :-). Ah, da, pričam o mojoj novoj razbiubibrizi, njegovom uzvišenom, belo-klarkov...

Monolitna sranja kroz koja prolazim svakodnevno u protekle 3 nedelje nagonila su me da oduvam prašinu sa mog bloga. "Before higher" materijala se skupilo i red je da se nešto kaže na konto toga, zar ne!? Posao. Posao? Oh, da...taj grozni korak koji svaki srećni (kažu mnogi) student mora da načini posle diplomiranja. Svakodnevni arbajt od po minimum 8 časova, bez zakonske pauze od pola sata, neplaćeni overtime i radne subote u kojima se nadoknađuju zakonski neradni dani, jer, bože moj, tvrtka je u kritičnom periodu razvoja :-P. Dušu sam prodao (čitaj bulju), godišnji ću videti dogodine, dođavola i prvomajski uranak mi je oduzet! Rad, rad i tako to...bar placaju ako ništa drugo ili kako kaže moj drug Ciga: "plaćen sam da pušim ku**c". Ustaneš, uriniraš, zapereš se, radiš, radiš, jedeš, pa opet radiš, pa opet jedeš, pa sediš i misliš šta ćeš pre da radiš sa preostalim vremenom od tekućeg dana. Dok sediš i misliš savlada te san, probudiš se kroz sat i po i mrziš sebe št...