Džangrizanje planktona

Dragi, Bioware, ovim putem želim da ti se zahvalim na svemu što si učinio za igračku industriju. Na velika vrata si proterao RPG žanr, udahnuo mu novi život i približio ga široj masi, bez da previše oštetiš nas, veterane, ove drage mi platforme. Sad kada sam završio sa tim formalnostima... D FUQ se desilo sa krajem Mass Effect-a 3?!?!?!?! Kako je ovo moglo da se desi i zašto? Kakva to nepojmljiva za ovu vaseljenu sila vas je naterala da počinite takvu blasfemiju i uvaljate u katran i perje jednu od najboljih svemirskih opera, ikada?! Imali ste zlatnu, jebenu, koku u rukama, ali ste je očerupali i nabili na suvu kleku, usput je slikajući po RGB kanalima! Šta se dogodilo? Ceo razvojni tim je odjednom pao u azotom indukovano pijanstvo i komu i jedine "lucidne" osobe su bile autistični domar i njegov ljubimac, crossbreed J. J. Abramsa, Majkl Beja i Šinjia Tsukamota? Pet godina se ljudi šir... ma boli me dupe, JA sam pet godina uživao u lore-u koji ste smislili. Izražavao ...

Koliko ste puta sebe uhvatili da izgovarate ovu recenicu? Jedan put, dva put, mesečno, nedeljno, dnevno? Kada jednom počnete sa zanemarivanjem stvari koje su vas činile zadovoljnom osobom nikad kraja. Hobiji, dokoni trenuci, zabave, igrarije, maštarije svetlosnom brzinom čile iz vaših života. A šta vi činite?! Skidate uljanu masku sa Roršahovim mrljama sa police, oblačite je i pokušavate da zavarate sebe kako volite svoju novu promenljivost, fleksibilnost i prilagodljivost. Pravite liste prioriteta: "Ok, moram da radim, hajde manje ću spavati. Moram da treniram, hajde brže ću jesti.", govorite sebi kako ste dinamični, kako ste puni energije. Hranite se brzo, razmišljate brzo, strpljenja nemate ni za šta i ni za koga. Osećate se živim, ludim, brzim... tužnim... Čim se u vašem novom poretku stvari pojavi trenutak samoće u kojem ste prepušteni sopstvenim mislima, breme, teško poput pekara koji JAKO voli svoje kifle, surva se na vaša krhka, umorna ramena i vi osećate pritisak sop...

Tesno mi je u sobi. Toplo je i nervoza mi se polako uvlači pod kožu. Da li se pomeriti? Lenjo, perifernim vidom, pokušavam da uhvatim igru popodnevne svetlosti kroz rupice na roletni. Da li da jedem nešto? Jedna od onih "hover" muva crta po vazduhu izlomljene linije cik iznad mog kreveta. A da popijem nešto? Vazduh u prostoriji stoji i pojačava bolni zvuk sekundare zidnog sata. Koji je danas dan? Destinacija Grčka - Krf - Kavos. Iscimao sam šefove, iskamčio dve nedelje godišnjeg pre vremena i gotovo bez primedbe uplatio letovanje koje su moji drugari predložili. Hajmo! Summer Fun, vuuuuhuuuuu!!! 1200 komada studentarije i ostale mlade bagre, spermnih, zapetih i pripravnih da pokidaju bilo koje mesto koje se usudi da ih primi. Autobus u kojem smo mi bili locirani bio je Nojeva arka za retke idiote, prepun stanovnika ostrva Retos, opasanih alkoholom i vuvuzelama, kesama za povraćanje i fazonima "na kurcu te nosam" tipa. No, leto je! Fuck it! Idemo dalje! Hvata me san ...

"Šta reći o ovogodišnjem "Izlazu", a ne zaplakati?!" je nešto što bih rekao da sam ovo pisao juče, a ne danas, nakon preživljenog 4. dana EXIT-a. Koliko sam samo materijala sakupio za pljuvanje, zju! I onda su pajseri od organizatora morali sve da upropaste i navedu me da se dobro provedem...bagra... Sama osnova mog sabranog hejta potiče iz sistematične degradacije festivala koja se odvija iz godine u godinu. Gomila mediokriteta, pompezno najavljivanih kao neke ne-znam-ti-ni-ja-koliko popularne zvezde postaju zaštitni znak EXIT-a. Mlade nade za koje niko nije čuo (niti će), matorci koji nisu imali performans 20 i kusur godina (a i pre 20 godina nisu bili bog-zna-šta), one-hit-wonder bendovi, egocentrični washedup solisti koji su umislili da su još uvek neko i nešto i da mogu da se izdrkavaju kako stignu... to su biseri koji krase glavne scene i predstavljaju zaprežnu mazgu marketinške kampanje festivala. Na sve to dodajte još i bezobrazno repertoarsko imponovanje st...

Ili grmi il` se zemlja trese il` se more bije o bregove il` se bije more o mramorje niti grmi nit se zemlja trese niti bije more o mramorje Već LTJ sabija kevu u sesiji savršeno ekstatičnog zvuka! Nešto korisno od onog vulkana. Naime, zbog aktivnosti dotičnog, datum Bukemovog performnsa je pomeren sa 17. aprila na 29. maj, a kako sam bio sprečen da prisustvujem žurci 17. eto sreće sreće radosti za me :-D. U subotu je Amnezija gorela. Prva stvar koja me je zaprepastila je broj ljudi. GUUUUUŽVA! Ljudi, pa to je drambas, vi to ne volite! WTF?! I to pored standardno urokano-nadrogirane mase, video sam zabrinjavajuću količinu fenserčića. Zar više ništa nije sveto?! No, hejt na stranu. Svi smo došli zbog dobre muzike (riiiiiight...) i dobru muziku smo dobili! Anonimus DJ je pre Bukema digao tempo i zakuvao, pa je maestro po preuzimanju seta morao da nastavi u istom ritmu. Raspalio je po trntejblu i zavrteo ploče, a MC Conrad je ščepao mikrofon. 2h ujutru i žurka može da počne. Za nekih pola...

Da li vas je ikada drmao PMS (Post Monsunska Seta)? Do pre samo nedelju dana sunce je sijalo, ptičice cvrkutale, a kučići njušili guzice jedni drugima. Od to doba do današnjeg dana uspeo sam da pokisnem 5 puta i to u Kikindi, Beogradu i Novom Sadu, a da ni ne počinjem sa vetrom i smrzavanjem zbog kojeg sada slinim po radnom mestu... Kao šlag na tortu, imao sam 10g od male mature u subotu. Soba prepuna trauma iz detinjstva i ljudi sa kojima nisam razmenio 2 kompletne rečenice u osnovnoj, a kamoli posle. Sure, ima njih par sa kojima sam dobar i dan danas, ali većina njih jedva da je i znalo da postojim posle 8. razreda. Sada smo svi mi zatvoreni u učmaloj prostoriji i primorani kišom da udišemo isti ustajali vazduh iznova i iznova. Oooo, srećna li su bila vremena kada je smalltalk za mene bio samo objektno orijentisani jezik: - Kako si? (don't care), - Šta radiš u životu (don't care), - Koliko su ti velika deca? (ffffuuuuck!). God bless alcohol i njegovu sposobnost da oboji svet ...