Technotize: EXIT i ja

"Šta reći o ovogodišnjem "Izlazu", a ne zaplakati?!" je nešto što bih rekao da sam ovo pisao juče, a ne danas, nakon preživljenog 4. dana EXIT-a. Koliko sam samo materijala sakupio za pljuvanje, zju! I onda su pajseri od organizatora morali sve da upropaste i navedu me da se dobro provedem...bagra...
Sama osnova mog sabranog hejta potiče iz sistematične degradacije festivala koja se odvija iz godine u godinu. Gomila mediokriteta, pompezno najavljivanih kao neke ne-znam-ti-ni-ja-koliko popularne zvezde postaju zaštitni znak EXIT-a. Mlade nade za koje niko nije čuo (niti će), matorci koji nisu imali performans 20 i kusur godina (a i pre 20 godina nisu bili bog-zna-šta), one-hit-wonder bendovi, egocentrični washedup solisti koji su umislili da su još uvek neko i nešto i da mogu da se izdrkavaju kako stignu... to su biseri koji krase glavne scene i predstavljaju zaprežnu mazgu marketinške kampanje festivala. Na sve to dodajte još i bezobrazno repertoarsko imponovanje stranoj publici, pre svega engleskoj i dobićete novu knjigu u seriji "Za idiote" - "Kako sjebati dobru stvar (za idiote)".
Sve ovo je dostiglo kritičnu masu na ovogodišnjem EXIT-u. Usmeravam komentare prvenstveno na Main Stage i na Dance Arena-u, jer su to lokacije koje privlače najveći broj posetilaca i, realno, mene. S tim na umu kažem: ok... vau... organizatori... koji kurac! Odakle da počnem sa ovom tragedijom!? Mika!? Gej klovan ("I've never ever labeled myself. But having said that; I've never limited my life, I've never limited who I sleep with" 9.9.2009. "Gay & Night", Mika) za čije su 2 pesme odlepile devojčice sa poremećenim sistemom vrednosti!? Za jednog nikog tolike pare dati na nastup i scenografiju je krajnje bezobzirno. Placebo!? Ko!? Još jedan pretežno gej bend (Olsdal is gay and Molko is bisexual - wikipedia, on Placebo) sa androginim i emo članovima koji polako ali sigurno gube glasove i nisu u stanju da održe pažnju publici duže od pola sata. Missy "Piggy" Elliot, šta reći, 3 pesme ukupno, nastup od 45 minuta (predviđeno 2 sata) koji se sveo na 15 minuta vrtenja tuđih pesama od strane dj-a na početku i kraju nastupa, 10 minuta predstavljanja plesne trupe, i 20 minuta pokušaja debele da razmakne masu kako bi ona mogla da prošeta svoju guzicu međ' rajom. "Open it up! Open it up!" i tako u nedogled...jadno. Što je ujedno i prava reč za opisati Dance Arena-u ove godine. Horda no name izvođača, prosto je preplavila arenu. Imena koja su se pojavila ove godine mogu samo da okreću pedale na rikšama velikana od preošle godine. I šta je to u ostaom bilo na areni!? 1. dan, smor. 2. dan, prokleto smor! 3. dan, Geta, nabijem te na nezamašćeni kolac. Zvezda arene je pokazao još jednom koliki je šaban i da iako je možda dobar kompozitor, ne ume da vrti ploče. Lokalni dj iz Malog Mošorina, DJ Pirke, bi bolje puštao muziku od Fegete. Puštati svoje pesme, ok. Puštati tuđe pesme, ok. Puštati muziku kao sa winamp-a i to bez uključenog krosfejda, marš u rupu iz koje si ispuzao! I shaved my balls for this?! Fegeta efekat je bio da su klinkice skičale na krejzi šit aj did tunajt, dok su oni koji su cenili svoje vreme i inteligenciju lagano napustili arenu. Gejtin warmup dj je odradio lavovski posao i realno treba da se uvredi, jer mu se ovaj elegantno posrao na urađeno i tako to na tu temu...
A šta je to valjalo na EXIT-u 10? Silent stage, pun pogodak! Kad god, gde god, ovo treba probati i doživeti. Jednostavno sjajno! Nema buke, mogućnost izbora muzike, instant uživancija. London Electricity - d&b dj i njegov mc podigli su masi adrenalin u pola 5 ujutru i nisu nikome dozvoljavali da stane sa đuskanjem. Savršeno uklopljeni dvojac dj-mc i fantastičan izbor ploča, za svakog po nešto. Momci su objasnili kako se pravi dobra d&b žurka. Ogrešio bih se ako ne bih spomenuo Fusion stage koji je standardno odličan i onima koji dolaze na EXIT zbog domaćih bendova pruža nezaboravni doživljaj. I tako dolazimo do 4. dana...
Sve je počelo od "Čuo sam da taj Pendulum (jak novosadski akcenat na oba u) valja, ajmo ranije", a završilo se sa ugruvanim rebrima, izgrebanim rukama, modricama na arkadi i jagodičnoj kosti i osećajem neoborive euforije koja nastaje posle preživljene adrenalinske bombe. Australijski energični bend je odradio ono što zna najbolje - live show! Počistili su nespremnu masu sa d&b semplovima prožetim gitarskim rifovima. Niko nije očekivao ovako nešto. Majice su letele, prašina se dizala, masa je podivljala! Svi su skakali koliko su mogli, a Pendulum je davao i davao i maksimalno iskoristio svojih sat vremena. Nema ništa gej u vezi gomile do pasa golišavih muškaraca koji voljno sudaraju svoja oznojana tela jedno o drugog, right!? ;-) Prodigy, pomeri se i pusti klince da ispredaju šta imaju, a i samo imaju. Nakon solidnog kašnjenja Faith No More je stupio na scenu. Da se razumemo, njihova muzika je po meni prevaziđena i oni su definitivno bend za neko drugo vreme, ali fuck, Mike Patton je pokazao kako to matorci rade. Napravio je rock show kojeg će se mnogi sećati dugo vremena, a Hajde Jano je bio coup de grace celog performansa. Čova nas ispoštovao. Za kraj, Kemikalsi. Psihodelični, precizni, napakovani tehnologijom, objasnili su kako se inducira epilepsija. Efekat kada vam bas podiže i spušta dlake na rukama, jednostavno treba doživeti.
I haj haj, ajmo kući da nam nešto ne pokvari utisak današnjeg dana.
Ah, ne, nisam zaboravio narukvice. Jedini razlog zašto ih nisam spomenuo je, koliko god sam ih mrzeo na početku, na kraju su ispale izdržljive i ok. Ajde, ok, pogrešio sam u proceni...
Sve u svemu, jedan kontroverzni EXIT je za nama, prepun razočarenja i iznenađenja, a ostaje pitanje da li kupiti kartu i rizikovati opet sledeće godine ili propustiti hype i poštedeti sebe skenjavanja, ali i potencijalno dobrog provoda? Heh, ne znam Nemanja, Vidiću. Ae, evo vam malo Penduluma, pa đipajte ako niste do sad. A kome se ne sviđa moje mišljenje o egzitu neka "dođe da ga napadnem" :-P