Posvetiću ti pažnju kada budem imao vremena
Koliko ste puta sebe uhvatili da izgovarate ovu recenicu? Jedan put, dva put, mesečno, nedeljno, dnevno? Kada jednom počnete sa zanemarivanjem stvari koje su vas činile zadovoljnom osobom nikad kraja. Hobiji, dokoni trenuci, zabave, igrarije, maštarije svetlosnom brzinom čile iz vaših života. A šta vi činite?! Skidate uljanu masku sa Roršahovim mrljama sa police, oblačite je i pokušavate da zavarate sebe kako volite svoju novu promenljivost, fleksibilnost i prilagodljivost. Pravite liste prioriteta: "Ok, moram da radim, hajde manje ću spavati. Moram da treniram, hajde brže ću jesti.", govorite sebi kako ste dinamični, kako ste puni energije. Hranite se brzo, razmišljate brzo, strpljenja nemate ni za šta i ni za koga. Osećate se živim, ludim, brzim... tužnim... Čim se u vašem novom poretku stvari pojavi trenutak samoće u kojem ste prepušteni sopstvenim mislima, breme, teško poput pekara koji JAKO voli svoje kifle, surva se na vaša krhka, umorna ramena i vi osećate pritisak sop...