Džangrizanje planktona

Poslednjih nedelju dana, svaki tren slobodnog vremena provodio sam uz Mass Effect 2. Tačnije svaki tren koji apsolutno nije morao biti utrošen na neke obaveze tipa posao sleš nužde (fuck spavanje) bio je utrošen na sabijanje ove svemirske opere. Koliko god ja hejtovao totalnu degradaciju RPG elemenata igre (ni u prvom delu nisu bili bog zna koliko kompleksni, a ovde...) i konverziju igre u kvazi taktički šuter, Bioware, skidam kapu, poklanjam se duboko i ljubim ruke. Kamerun Džejmse i ti i tvoj Avatar možete da se sagnete, jer niste ni bleda fusnota naspram epopeje kakav je Mass Effect. Produkcija, efekti, glumci, scenario, sve je ukomponovano savršeno. Martin Sheen, Seth Green (Family Guy), Carrie-Anne Moss (Matrix), Yvonne Strahovski (Chuck), Tricia Helfer (Battlestar Galactica), Michael Dorn (klingonac Worf iz Star Trek serija), Shohreh Aghdashloo (24), i Adam Baldwin (Firefly, Chuck) su samo neki od mnogih glumaca koji su pozajmili glasove likovima u igri. Dodajte na ovo gotovo ne...

Ovo mi je trebalo! 13. 4. 2010. slovenački virtuoz tehno zvuka je u maestralnom tročasovnom setu objasnio kako se vrte ploče. Fuck! Bolela me je glava, stopala su me ubijala, listovi otkidali, ali sam skakao uz svaki izopačeni bit. Čova je konstantno držao tenziju i ni u jednom trenutnku nije spuštao ritam. Vazduh u maloj sali Spensa bio je saturiran pozitivnom energijom (ili je to bila hajdučica trava, nisam siguran). Na svako dum du-du-du dum du-du-du dum, masa je frenetično poskakivala, vrištala, Wuuuu-isala i sta ne sve još (if you know what I mean ;-)). Čak ni dojava da je postavljena bomba u hali (upućena od strane jebenog Milana Stankovića, da onog grand geja što će nas sramotiti na Evroviziji ove godine) nije uspela da ubije rejverski duh i smanji količinu narkotika u krvi. I da ne zaboravimo hit večeri - minimal sa trubačima i neizbežno: programiram na javi, na javi, na javi, na javi, na javi, na javi... CAN YOU DIG IT!!

Do sada u ovom blogu nije bilo baš nešto džangrizanja. E pa, došlo je vreme da se to malo izmeni. Pa da počnem... Mrzim naše zdravstvo! Mrzim birokratiju iza njega! Mrzim njihove jebene pauze i mrzim moju nemogućnost da bilo šta učinim u vezi toga! Pre 2 meseca, sjebao sam prst na DMS žurci. Okliznuo sam se i dočekao na jagodici ispod kažiprsta i na parčetu stakla. Malo krvi, malo drame, malo bola, ništa strašno mislio sam. Rana je zarasla, ali bol u ligamentu kažiprsta desne ruke je ostao. Posle dva meseca trpnog prideva sadašnjeg i jedne terapije kod nadri-babe za sve probleme (meta-baba) došlo mi je iz dupeta u glavu da je đavo odneo šalu (duh, idiJote). Na savet druga, otišao sam u sportsku medicinu - treba ti samo knjižica i da kažeš da si iz "Adrenalina" i voila. Oh, kako nije bilo tako... Pojavio se ja na šalteru gde me je dočekala sestrica od 60ak leta sa indiferendim izrazom lica na kojem bi joj i Kamijev Stranac pozavideo. "Čekaj, samo dolazite, ne mogu ni kaf...