TILT

Piše mi se i shvati ovo kako hoćeš, ali moram... eksplodirala si mi u glavi i bolelo je, ali osećaj posle je fantastičan. Sada iskidani rezanci - ganglije igraju moravac po mojoj lobanji. Heh. Čovek je ili normalan ili srećan kazu, a moja psiha bi lakmus ofarbala u ljubičasto. 

Stalno mi je pred očima bura na Jadranu i jaka mesečina. Bose noge na hladnom pesku i zagrljaj koji komeša vazduh. Miris ozona i šampona koji šiba po sinusima. Sve je ovo tako strano, a opet, kao da si oduvek imala vikendicu negde u mojoj mašti. A vidi te sada - rezident, pa još i predsednik kućnog saveta. Egzistencijalna potreba kovalentnom vezom spojena sa mojim bićem.
Tresem se kao epileptičar i moj isprekidani dah je u savršenoj rezonanci sa tvojim. Mozda ćemo srušiti neki most?! Bolje da se smirimo. Ili da nastavimo da razbijamo stvarnost na fragmente i stvaramo iznova nove dimenzije?! 20g kreativnih komentara, 15g svežeg sarkazma i 30g crnog humora mešati dok kreacionisti ne pojedu svoje gaće. Po potrebi dodati mleko.
Kontaš li koliko te kontam?!
Da li se plašim? Da. Da li ću stati? Ne. Da li je brzo? Da. Da li ću usporiti? Ne. Da li me menjaš? Da. Da li gubim sebe? Ne. Ovo je transgresija i atak, a umesto da vičem attere dominatum, svaka ćelija u mom telu viče salve! Kompletna predaja komplementu.
Osećam svaki potez tvoje četkice na kanvasu moga uma. Kliše?! Prekini. Voliš tople boje, ali ih presecas hladnim. Stvarna si, opipljiva i savršeno nesavršena - osećam te. Čak i sada, toliko sam ti blizu da me zapravo briga koliko sam ti daleko. I ne čekam te, ali ti mi dođi. Dođi da ćutimo malo goli, tragični i besmisleni...predivni.