Wiiiiiiiiiiiiii

Dragi blogu, sta radiš? Kako si? Ne pišeš mi tako često kao nekada. Zašto? Šta se promenilo između nas? Nedostaješ mi. Javi se...
Avaj, subota je, a ja na poslu. Da me vidi moj drug jevrej sad kako mu skrnavim Šabat prevrnuo bi slamaricu i zapalio novčanicu od 10 dinara u znak protesta. Aaaaa, druže moj, ne bih da ne moram... Toliko srećnijih opcija za gubljenje vremena imam u tefteru da se isti raspada po šavovima. Nikada nema dovoljno vremena za gubljenje vremena (prim. aut.: Hvala Slobi na ovoj umotvorini). Serije, filmovi, igrice, treninzi, druženje, izlaženje, jezici, paintball, fizikalne terapije, pisanje bloga, hejtovanje tuđih postova na fb-u, češanje guze, čačkanje nosa itd., sve su to radnje koje volimo da upražnjavamo, a za koje imamo taaaako malo vremena.
Nedavno sam sopstveno vreme predviđeno za ove aktivnosti prepolovio. Kao da nisam imao dovoljno diverzija u svom životu, al šta ću kad volem :-). Ah, da, pričam o mojoj novoj razbiubibrizi, njegovom uzvišenom, belo-klarkovsko-monolitnom visočanstvu, Wii-ju.
Prokleta zaraza. Make no mistake, smatram sebe za hard-core igrača koji vam može citirati svakog lika iz Fallout franšize, ali taj mali beli vrag se poput kakvog krpelja zakači za vaše tkivo i sisa i sisa i sisa vaše slobodno vreme! Kežual gejming - igranje na brzaka, bez uvertire i bez klimaksa, samo prostodušna zabava miliona od 3-333 godine. Kada sam prvi put čuo za taj termin malo sam povratio u sebi. Mislio sam: zar i taj poslednji bastion moje gikovske nesvaćenosti biva predat masama na milost i nemilost; da ga kidaju i siluju dok se ne preda indiferentnosti i ne postane kao i mnoge stvari pre njega - uobičajen. To je govorila jedna hemisfera mog bića, dok je druga govorila: "U, fun!"
Našao sam povod, našao sam sredstva, ukrotio buntovnu hemisferu i pazario konzolu. Okoreli PC gejmer se susreo sa svojom prvom konzolom, we meet at last Obi-Wii! I to kakvom konzolom...
Otvaram kutiju. Miris novog me ubrzo savlađuje i suza ushićenja beži mi iz oka. Bacam uputstva za korišćenje na sve strane i navlačim zaštitnu gumu preko Wiimote-a. Šaka se instinktivno savija kako bi prigrlila kontroler. Injekcija koncentrovane kontrole prži mi nervne završetke i ježi skalp. Želim da upravljam. Sklapam što brže mogu ostatak skalamerije i pritiskam power button. RADI! - reč koju retko izgovaram posle prvih instalacionih pokušaja. Dočekuje me Nintendov korisnički interfejs. Besprekoran, uredan, intuitivan, pristupačan svima, fuck! sve ono što sam mrzeo i zašto mi sada ne spada jebeni osmeh sa lica. Počeo sam da mlatim rukama...
Upala mišića je trajala 2 dana. O roditelji moji da me sada vidite, ne biste opet govorili samo sediš uz računar, kreći se malo. Nikad se više nisam kretao u životu i još bio hepi pri tome nego uz Wii. Zovi drugare, zovi komšije, daj da se podeli ova radost sa njima! Nema više pitanja da li znaš da igraš ili ne, svi znaju da mlate rukama i svi uživaju u tome! Priznajem, kasno sam se ukrcao na Wii brod, ali u međuvremenu on nije izgubio ni pedalj svog šarma. Dobro, grafika je malo skrnavija nego na šta sam navikao, ali u Wii svetu, do sada neviđene interaktivnosti između čoveka i mašine, to je sporadična stvar u najmanju ruku. Druženje uz ovu konzolu je nešto što se ne zaboravlja lako. Malo piva, malo čipsa, malo raspoložene mase i dreka, vika i treskanje mogu da počnu. Vožnja kartinga, tenis, boks, izvlačenje blokova, sve na jednom mestu, dođavola i okretanje palačinaka je zanimljivo na Wii-ju. Ovo je ultimativna društvena igra budućnosti i sadašnjosti.
Hah, na kraju je ipak bila lažna uzbuna. Nije se kosmos prevrnuo zato što je igranje postalo pristupačnije širim masama. Još uvek su hard-core igrači neshvaćeni, samo što je tok rasprave između neshvaćenih malo promenjen:
Prosečna osoba: "Stalno igraš te igrice!"
Tvrdi gejmer: "Pa i ti se igraš, šta 'oćeš?"
Prosečna osoba: "A to je Wii, to je drugo!"
Bastion je sačuvan, moralno-etička načela nedirnuta, a dobio sam i razlog više da ne izađem baš svaki vikend u grad, pogotovo posle novih racija (odmazdi) Nenada The Ravenous-Gmaza Članka, ali to je već tema za drugi put...
Poz.